Porodično pravo

- Razvod braka – sporazumni razvod i razvod braka po tužbi

Porodični zakon svakom supružniku daje pravo na razvod „ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika“ ( Porodični Zakon čl. 41."Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015). Razvod braka može biti sporazumni ili po tužbi. Tužbom za razvod braka jedan od supružnika zahteva od suda da presudom proglasi prestanak bračne zajednice.

Pretpostavka za ovu tužbu je odsustvo saglasnosti u pogledu želje da brak prestane da postoji ili načina na koji će prestati – ako supružnici žele da se razvedu i nemaju nesuglasica oko ostalih pitanja, sudu mogu zajedno da predlože sporazumni razvod. Ovom tužbom se može tražiti i odluka o lišenju roditeljskog prava i merama o nasilju u porodici koje se trebaju primeniti protiv tužene strane. Deoba zajedničke imovine se rešava u posebnom postupku i ne može biti predmet tužbe za razvod braka.

Brakorazvodni postupak koji se tiče i zajedničke dece pod roditeljskim staranjem je hitan i po pravilu će se  sprovesti na najviše dva ročišta. Prvo ročište se zakazuje tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada je tužba primljena u sudu. Bez obzira na razloge, svako može da zatraži razvod braka i sud neće tražiti krivicu kod supružnika. To je princip koji je naš sistem prihvatio i zove se “razvod bez krivice”.

Alimentacija – izdržavanje maloleltnih i punoletnih lica

Sama reč alimentacija predstavlja izdržavanje, odnosno davanje ishrane nekom licu. Izdržavanje prema Porodičnom Zakonu može biti u korist:


- deteta,
- majke deteta,
- supružnika,
- roditelja,
- srodnika.


Izdržavanje se može razlikovati po osnovu na koji nastaje: na osnovu zakona ili po osnovu ugovora (ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o raspodeli imovine za života), na osnovu delikta i na drugi način.
Prema odredbama Porodičnog zakona, brak nije moguće razvesti bez odluke o alimentaciji. U slučaju sporazumnog razvoda, roditelji moraju da postignu saglasnost i oko visine alimentacije.   Radi izbegavanja zloupotreba, neophodno je da sud proceni da li je sporazum roditelja o alimentaciji u najboljem interesu deteta. U slučaju razvoda po tužbi, sud u okviru presude o razvodu određuje visinu alimentacije. Dakle, u oba slučaja, visina alimentacije zavisi od procene državnog organa koji štiti interese deteta.  Alimentaciju plaća roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo, odnosno roditelj kome dete nije povereno na čuvanje i vaspitanje. Obaveza na plaćanje alimentacije postoji i u slučaju lišenja roditeljskog prava. Neplaćanje alimentacije, odnosno Nedavanje izdržavanja predstavlja krivično delo po stavu (1) član 195. Krivičnog Zakonika.


Podela bračne tekovine (zajedničke imovine supružnika)

Deoba zajedničke imovine supružnika uvek se vrši odlukom suda i može se vršiti za vreme trajanja braka i nakon njegovog prestanka (prilikom razvoda braka). Deoba zajedničke imovine supružnika predstavlja utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini. Ko ima pravo da traži deobu zajedničke imovine supružnika?


- Supružnici;
- Naslednici umrlog supružnika;
- Poverioci supružnika iz čije posebne imovine nisu mogli da namire potraživanje.


Deoba zajedničke imovine može da se izvrši na osnovu sporazumom o deobi zajedničke imovine koju supružnici moraju sačiniti u obliku javnobeležničke (solemnizovane) isprave. Takođe prilikom razvoda braka sud će doneti presudu po osnovu sporazuma supružnika. Ukoliko supružnici ne mogu da se sporazumeju deobu imovine utvrdiće sud. Porodični zakon određuje da postoji pretpostavka da su supružnici podjednako učestvovali u sticanju zajedničke imovine tokom trajanja braka i trajanja zajednice života, što znači podelu zajedničke imovine na pola svakom supružniku. Supružnik koji smatra da je njegov doprinos pa samim tim i njegov udeo na zajedničkoj imovini veći to mora dokazivati, i na njemu je teret dokazivanja te činjenice.