Testament je jednostran, formalan pravni posao kojim ostavilac određuje pravnu sudbinu svoje imovine za slučaj smrti. Predstavlja izjavu volje zaveštaoca, a volja mora da bude slobodna i ozbiljna. Volja je slobodna ako nije testator nije sačinio testament pod uticajem prevare, zablude, pretnje ili prinude; i ozbiljna ukoliko postoji animus testandi, odnosno izjava volje i namera testatora da uredi raspodelu svoje imovine za slučaj smrti.


Odsustvo namere za sastavljanje testamenta ima za posledicu apsolutnu ništavost. Forma testamenta predstavlja izuzetno bitan element ovog pravnog posla, zato se preporučuje pravni savet tj. angažovanje advokata za sastavljanje testamenta. Forma testamenta ima zaštitnu, dokaznu i upozoravajuću funkciju. Advokati sastavljaju Alografski testament, koji predstavlja pismenu redakciju ostaviočeve poslednje volje, testator zatim mora da ga potvrdi na zakonom propisan način: da ga potpiše, da prizna tetstament, da izjavi da je pročitao i da sve ove radnje uradi u prisustvu dva svedoka i da se svedoci potpišu ispod zaveštaoca.


Testator mora da ispunjava neke uslove za sastavljanje testamenta kao što su sposobnost za rasuđivanje i uzrast. Moguće je i opozivanje testamenta, kada zaveštalac stavlja van snage svoj ranije sačinjen, punovažan testament. Ova radnja predstavlja jedan od elemenata njegove slobode testiranja. I ovom slučaju moraju biti ispunjeni neki uslovi: da zaveštalac poseduje aktivni zaveštajnu sposobnost; da postoji namera da svoj testament stavi van snage – animus revocandi; da volja zaveštaoca za opozivanje testamenta bude slobodna.


Poništenje testamenta predstavlja oduzimanje pravnih dejstava testamentu prilikom čijeg sastavljanja nisu bile ispunjene zakonske pretpostavke za njegovu punovažnost. Ukoliko u trenutku sastavljanja nisu bili ispunjeni potrebni uslovi, dakle kada je reč o testamentu koji je u suprotnosti sa prinudnim propisima on će biti ništav. Naš zakon razlikuje apsolutno ništave i relativno ništave testamente. Testament je apsolutno ništav (čl. 155. ZON) kad je suprotan prinudnim propisima, dobrim običajima i javnom poretku. Razlozi za relativnu ništavost (čl. 164. ZON) kada postoji: mana volje (zabluda, prevara, pretnja), odsustvo aktivne testamentarne sposobnosti, povreda forme.

- Zakonsko nasleđivanje

Zakonskim nasleđivanjem (intestatskim) naziva se nasleđivanje do kojeg dolazi u odsustvu delotvornog testamenta ostavioca. Srpsko pravo prihvata princip porodičnog zakonskog nasleđivanja. Svojstvo zakonskog naslednika imaju i ostaviočevi adoptivni srodnici (usvijenik i njegovi potomci, kao i usvojilac).
Član 8. Zakona o nasleđivanju propisuje da su ostaviočevi zakonski naslednici su:

          1. potomci (deca, ununi, praunuci itd.)
          2. supružnik
          3. roditelji
          4. braća i sestre
          5. svi potomci braće i sestara (bratanci, sestrići, njihova deca, unuci itd.)
          6. dedovi i babe
          7. stričevi, ujaci i tetke
          8. braća i sestre od stričeva, ujaka i tetki, kao i njihovi potomci
          9. pradedovi, prababe i svi ostali preci.

Ostavinski postupak tj. postupak za nasledjivanje umrlog lica može pokrenuti Javni beležnik po službenoj dužnosti ili lice sa pravnim interesom (najčešće naslednik). Postupak se pokreće putem Predloga za pokretanje ostavinskog postupka, koji nije strogo formalan, u kome se navode osnovni podaci (ime, prezime i generalije pokojnika, datum i vreme smrti, poznati naslednici i njihove adrese, imovina koju je preminulo lice posedovalo, eventualno postojanje Zaveštanja tj. Testamenta itd.) a uz taj predlog se prilažu uglavnom kopije dokumenata:

1. Umrlica tj. smrtovnica za preminulo lice, 2. Izvodi iz matičnih knjiga venčanih i rodjenih za nasledne učesnike 3. Dokazi o imovini i pravima preminulog lica (Ugovori o kupoprodaji nepokretnosti, Ostavinska rešenja, Sudske odluke, Akcije, Saobraćajna dozvola, Štedna knjižica, Platna kartica ili izvod sa tekućeg računa, Oružani list itd.) i druga dokumentacija.

Ukoliko su naslednici složni oko toga kome šta treba da pripadne ovaj postupak je jednostavan i brz i lako se dolazi do ostavinskog rešenje tj. odluke o nasledjivanju.